Postoje brojni saveti o vođenju zdravog načina života, a održavanje adekvatne hidratacije je jedna od osnova zdravog života.

Da li mislite da ste shvatili koliko je hidratacija zaista važna?

Jednom rečju: veoma.

Sa strukturalnog ili funkcionalnog gledišta, voda je sredstvo za čišćenje našeg tela.

Voda je potrebna svakoj ćeliji u telu da bi pravilno funkcionisala i od vitalnog je značaja za pomoć telu da eliminiše toksine koje svi udišemo i unosimo putem hrane svaki dan.

Pravilna hidratacija je pola zdravlja, a ipak većina nas se ne pridržava preporučenog dnevnog unosa tečnosti.

I zapravo se mnogi ni ne hidriraju uglavnom vodom ili zdravim napicima kao što bi trebalo - nego komercijalnim i gaziranim sokovima i drugim pićima koja više štete nego što koriste.

Ljudi sa hroničnim bolestima zbog kojih češće mokre ili se znoje, uključujući dijabetes, cističnu fibrozu ili probleme sa bubrezima - imaju veći rizik od dehidracije.

Čitajte dalje da biste otkrili efekte dehidracije na vašem telu i savete kako da zadržite unos tečnosti na nivou na kome treba.

Vaš digestivni sistem

Digestivnom sistemu je potrebna adekvatna hidratacija da bi pravilno funkcionisao.

Voda je potrebna za optimalnu pokretljivost creva, odnosno za kretanje otpada kroz vaš probavni sistem i uopšte za zdravlje creva.

Bez redovnog unosa tečnosti, pražnjenje creva može biti otežano i možete razviti zatvor.

Dehidracija takođe može oštetiti sluzokožu creva i vaš mikrobiom, koji su važni i za varenje i za opšte zdravlje.

Vaš mozak

Kada vaše telo postane dehidrirano, vaše ćelije šalju signal vašem mozgu, koji vam govori da ste žedni. Ali dehidracija utiče i na vaš mozak na više drugih načina.

Iako mehanizam nije u potpunosti shvaćen, dehidracija je povezana sa smanjenjem raspoloženja i kognitivnih performansi.

Istraživanja su otkrila da je čak i blaga dehidracija dovoljna da izazove poremećaje raspoloženja.

Dehidracija takođe može izazvati probleme u mozgu kada nivoi elektrolita padnu prenisko.

Elektroliti su minerali poput kalijuma i natrijuma koji pomažu da električni signali prolaze između ćelija.

Ako imate previše elektrolita, možete doživeti poremećaj ovih signala, što može da izazove nehotično trzanje mišića, pa čak i neurološke napade.

Naročito je opasna dehidracija kod sportista i onih koji rekreativno treniraju.

Dehidracija može značajno uticati na performanse sportiste. Istraživanja su pokazala da je gubitak tečnosti jednak 2% telesne mase dovoljan da izazove vidljivo smanjenje sportskih performansi.

Dehidracija može da izazove povećanje pulsa i telesne temperature kod sportiste, što je naročit oopasno ako trenirate po vrućini.

Neki od simptoma dehidracije uključuju kratak dah, crvenilo kože i vrtoglavicu.

Vaši bubrezi i urinarni sistem

Kada ste dehidrirani, vaše ćelije šalju signal vašem hipotalamusu, koji oslobađa hormon koji se zove vazopresin, poznat kao antidiuretički hormon (ADH).

Ovaj hormon govori bubrezima da je organizam dehidriran i da onda uklone manje vode iz krvi - što dovodi do manjeg mokrenja i tamnijeg, koncentrisanijeg urina.

Bubrezi su glavni filter za vašu krv i bez adekvatnog unosa tečnosti ne mogu da izbace prirodne proizvode razgradnje i toksine iz vašeg krvotoka. 

Ako ste konstantno dehidrirani tokom dužeg vremenskog perioda, vaši bubrezi moraju dodatno da rade. Ovo može izazvati oštećenje bubrega koje vas stavlja u veći rizik od bolesti bubrega.

Nedostatak unosa tečnosti može biti veliki doprinos formiranju kamena u bubregu!

Vaša krv

Vašem telu je potrebna tečnost za stvaranje krvi, pa kada nivo tečnosti padne, smanjuje se i volumen krvi.

Krvotoku je potrebna adekvatna količina tečnosti u telu da bi se održao odgovarajući krvni pritisak.

Dehidracija može dovesti do niskog krvnog pritiska, što može uzrokovati da se čak i onesvestite.

Na ekstremnom nivou, ovo može dovesti do hitnog stanja zvanog hipovolemijski šok, gde mali volumen krvi dovodi do velikog pada krvnog pritiska i količine kiseonika u krvi.

Srce tada nije u stanju da pumpa dovoljno krvi po telu, što može dovesti do otkazivanja organa.

Kako vam krv postaje gušća usled dehidracije, vaše telo povećava broj otkucaja srca i disanje da bi to nadoknadilo, što u suštini dovodi telo u stanje stresa.

Pored toga, dehidracija može uticati na nivo glukoze u krvi, uzrokujući porast glukoze u krvi, posebno ako imate dijabetes. Dehidracija uzrokuje da se šećer u vašoj krvi koncentriše.

Mala deca i starije odrasle osobe generalno imaju niži nivo vode i više su izloženi riziku od dehidracije.

Vaša koža

Iako to možda ne shvatate, vaša koža je zapravo najveći organ u vašem imunološkom sistemu.

Zdrava koža deluje kao prirodna barijera protiv klica iz našeg okruženja, ali nedovoljan unos tečnosti može izazvati ispucale usne i suvu kožu - stoga patogeni mogu lako da uđu.

Dobra hidratacija je neophodna za zdravu kožu.

Koliko vode dnevno treba unositi?

Ovo može da bude prilično individualno i zavisi od mnogih faktora, ali neka uobičajena preporučena mera za odrasle, zdrave osobe jeste između 2-3 l tečnosti dnevno.

Ljudi koji se više bave fizičkom aktivnošću moraju piti više vode u poređenju sa onima koji vode neaktivan način života.

Kod beba i male dece, simptomi dehidracije mogu uključivati plač bez suza, bez mokrih pelena 3 sata ili više, pospanost i razdražljivost.

Tamnožuti urin može signalizirati da je vaše telo dehidrirano.

Prosečna osoba unosi oko 20% svojih potreba za vodom kroz hranu,

Zato ne čekajte da budete žedni! Ako osećate žeđ, već ste dehidrirani.

Svaka tečnost se računa u vaš ukupni unos tečnosti, pa ako ne volite običnu vodu - možete da pijete hladno ceđene sokove od voća i povrća bez dodatka šećera!

Pazite na kofein i alkohol!

Kofein i alkohol su diuretici, što znači da mogu uzrokovati da zaista izgubite vodu. 

Veliki deo hidratacije koju dobijamo zapravo je kroz našu hranu, pa pojačajte unos svežeg voća i povrća kao što su krastavac, celer i dr.

Konzumiranje voća i povrća bogatog vodom dobar je način da povećate nivo hidratacije dok istovremeno povećavate unos vitamina, minerala i vlakana.

Isto tako treba da znate da vas dijeta sa visokim sadržajem proteina (poput keto dijete ili paleo dijete) može dehidrirati, pa je posebno važno da se redovno hidrirate ako pratite ovakav plan ishrane.

Ako ste na dijeti bogatoj proteinima, morate zaista da radite na povećanju količine povrća koje nosi vodu u vašoj ishrani kako biste nadoknadili potencijalni efekat dehidracije od proteina.