Verujemo da ste do sada 1000 puta čuli reč ’’antioksidansi’’.

A da li znate šta su oni zapravo?

I zašto je važno da antioksidansi u ishrani budu zastupljeni SVAKOG DANA, a naročito LETI?

Kada pričamo o zdravoj ishrani, kojoj se srećom sve više ljudi okreće, ne možemo a da ne pomenemo antioksidanse.

Antioksidans je supstanca koja pomaže u zaštiti naših ćelija od bilo kakvog oštećenja koje toksini ili drugi slobodni radikali u telu mogu izazvati.

Slobodni radikali su inače otpadni proizvodi koji se nalaze u ćelijama i nakupljaju se nakon varenja hrane kao nus produkt metabolizma.

Oksidativni stres se javlja kada je sposobnost tela da se nosi sa slobodnim radikalima i eliminiše ih NARUŠENA.

Kao rezultat toga, vaše ćelije i fiziološke funkcije mogu biti takođe NARUŠENE.

Antioksidansi su prilično sjajna stvar u ovom slučaju!

Ova prirodna jedinjenja podržavaju proces vašeg tela da se zaštiti od nestabilnih molekula zvanih "slobodni radikali" koji vremenom mogu oštetiti vaše zdravlje i dovesti do ozbiljnih bolesti.

Svet se mnogo obrušio na nas, danas više nego ikad.

Sve, od ishrane i stresa do zagađenja, stvara slobodne radikale sa kojima naše telo treba da se nosi na ćelijskom nivou.

Koje je naše najjače oružje u ovoj borbi?

ANTIOKSIDANSI.

Naša ishrana, bogata antioksidansima, može pomoći u suzbijanju ovih efekata.

Naime, određena hrana i pića poznati su po svojim antioksidansima koji se bore protiv slobodnih radikala.

Leti se povećava proizvodnja ovih štetnih slobodnih radikala jer izlaganje suncu (tačnije UV zračenju) podstiče njihovu proizvodnju!

Antioksidansi pomažu, ne samo u detoksikaciji tela, već i podstiču proizvodnju novih zdravih ćelija.

Zašto su slobodni radikali štetni?

Pre nego što (konačno) shvatimo kako nas to antioksidansi štite, prvo moramo da razjasnimo zašto su uopšte štetni slobodni radikali.

Jednostavno rečeno, oštećenje ćelija može nastati kao rezultat izlaganja slobodnim radikalima, koji mogu doći u mnogim oblicima - od nezdrave hrane koju jedemo do nusproizvoda ćelijskog metabolizma.

Ovi štetni i nestabilni molekuli su takođe prisutni u toksinima koji potiču iz životne sredine, kao što su zagađenje vazduha, dim cigareta i druga isparljiva toksična jedinjenja.

Slobodni radikali su opasni jer izazivaju oksidativni stres na ćelijskom nivou - što potencijalno dovodi do sistemske upale, kao i oštećenja proteina i DNK.

A krajnji rezultat govori o lošim vestima za vaše celokupno zdravlje: sistemska upala i oksidativni stres su povezani sa povećanim rizikom od raznih zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca, rak, dijabetes i neurodegeneraciju!

Kako nas antioksidansi zapravo štite?

Antioksidansi pomažu u zaštiti našeg tela od oštećenja ćelija koje izazivaju pomenuti nestabilni slobodni radikali.

Evo i kako (samo malo hemije):

Baš kao što im i samo ime govori, antioksidansi se bore protiv oksidacije, što je normalan telesni proces koji može da proizvede slobodne radikale.

Slobodni radikali sadrže neupareni elektron, a antioksidansi neutrališu i blokiraju slobodne radikale donirajući sopstveni elektron!

Ova velikodušna donacija čini da slobodni radikali postanu bezopasni i sprečavaju se oksidativna oštećenja.

Dakle, budući da antioksidansi sprečavaju štetu koju nanose slobodni radikali, oni automatski mogu smanjiti oksidativni stres i sistemsku upalu u telu! A time i rizik za nastanak bolesti.

Koje vrste antioksidanasa u hrani postoje?

• Vitamin A i beta-karoten

Nalazi se u voću i povrću sa žutim i narandžastim pigmentima: šargarepa, slatki krompir, crvena i žuta paprika, dinja i kajsije.

Spanać, brokoli i kelj — iako spadaju zeleno povrće — takođe sadrže dosta vitamina A (kao i riba, jaja i goveđa džigerica).

• ​Vitamin C

Nalazi se u citrusnom voću, bobičastom voću, lisnatom zelenom povrću, paradajzu i paprikama.

• ​Vitamin E

Nalazi se u lisnatom zelenišu, biljnim uljima, semenkama suncokreta, bademima, lešnicima i kikirikiju.

• ​Selen

Nalazi se u morskim plodovima, obogaćenim žitaricama i orašastim plodovima.

• ​Cink

Nalazi se u morskim plodovima, mleku, orasima i mesu.

• Bakar

Nalazi se u morskim plodovima, mleku, orasima i mesu.

• Mangan

Nalazi se u morskim plodovima, mesu, mleku i orasima.

• Jedinjenja sumpora

Nalaze se u svim vrstama luka.

• Antocijanini

Nalaze se u crvenom i ljubičastom voću i povrću: bobičasto voće, plavi patlidžan, grožđe, cvekla i dr.

• Katehini

Nalaze se u zelenom i crnom čaju i crvenom vinu.

• Karotenoidi

Biljni pigmenti koji se nalaze u žutim, crvenim i narandžastim plodovima, a uključuju lutein, zeaksantin, likopen i kriptoksantine.

• ​Flavonoidi​

Klasa biljnih pigmenata koji se nalaze u čaju, citrusnom voću, crvenom vinu, luku i jabukama.

• ​Indoli​

Nalaze se u zelenom povrću kao što su spanać, brokoli i kelj.

• Izoflavonoidi

Nalaze se u soji, tofuu, sočivu, grašku i mleku.

• ​Zoohemikalije​

Nalaze se u hrani životinjskog porekla kao što su crveno meso, jaja i riba. Takođe potiču od biljaka koje životinje jedu.

Zato dodajte voće i povrće u svaki obrok!

Voće i povrće tamne, jarke boje - kao što su bobice, jabuke, šljive, paradajz, šargarepa i brokoli – prepuno je antioksidansa koji su povezani sa zaštitom ćelija.

Primećeno je da su ljudi koji su jeli više hrane sa antioksidansima — koji se nalaze u većini voća i povrća — godinama kasnije imali manji rizik od razvoja bolesti.

Zato ciljajte na to da svakog dana uz svaki obrok ubacite neko od ovog voća i povrća!

Bilo da li ćete dodati bobice u svoju ovsenu kašu za doručak, da li ćete pripremiti zdrav prilog od zeleniša uz glavni obrok ili u vidu salate – a za užinu popijte zdrav prirodni sok ili smoothie!

Kako biste pomogli svom telu da se obnovi i zaštiti od slobodnih radikala, probajte ovih 8 antioksidativnih napitaka koji su POTPUNO PRIRODNI!

Sok od celera

Svi su poludeli za sokom od celera i mi ih potpuno razumemo.

Celer sadrži niz zdravih antioksidativnih jedinjenja, negde oko 15 zapravo.

Antioksidansi rade na neutralisanju slobodnih radikala u telu, nestabilnih hemikalija koje mogu da naškode ćelijama, doprinoseći razvoju nekih hroničnih zdravstvenih stanja.

Ispostavilo se da je hladno ceđeni sok od celera bukvalno antioksidativna bomba i da pomaže vašem zdravlju na više načina!

Sok od celera takođe može imati anti-inflamatorne efekte zbog istih ovih antioksidativnih jedinjenja.

Fitohemikalije, koje su prirodni antioksidansi u ovom povrću, mogu vas zaštititi od oksidativnog stresa, smanjiti upalu i još puno toga.

Tako da, ovog leta se bacite na magično zeleni sok od celera svakog jutra na prazan stomak – i zaštitite svoj organizam od štetnih slobodnih radikala.

Sok od nara

Poznat po svojim antioksidansima, sok od nara je odličan izbor za povećanje antioksidanata. Evo i zašto:

Sok od nara spada u prirodne napitke koji imaju najveću antioksidativnu moć.

Postoji oko 700 mg polifenolnih antioksidanata u svakoj čaši 100% prirodnog soka od nara!

Sok od nara sadrži više antioksidanata od četiri pića poznata po svom antioksidativnom sadržaju: crveno vino, sok od grožđa, sok od borovnice i zeleni čaj!

Sok od bobičastog voća

Bobičasto voće kao što su borovnice, kupine, maline, jagode itd. obiluje antioksidansima!

A sve to zahvaljujući njihovoj jarkoj boji, koja potiče upravo od ovih antioksidanasa.

Ovo voće je veoma zdravo i ukusno i lako se kombinuje sa drugim prirodnim sokovima.

Borovnice takođe pomažu u kontroli krvnog pritiska i odlične su za osobe sa dijabetesom. Takođe su bogate vitaminima C, A i K.

Pored toga, jagode, kao i maline, odličan su izvor vlakana i drugih hranljivih materija kao što su vitamini, folna kiselina, mangan i kalijum.

Mešavina bobičastog voća mogla bi da posluži za dobijanje neverovatno zdravog i osvežavajućeg napitka ovog leta!

Sok od tamno zelenog lisnatog povrća

Lisnato povrće kao što su kelj, spanać i brokoli takođe predstavlja odličan izvor antioksidanata.

Ovaj zeleniš je isto tako veoma bogat gvožđem, vitaminima, vlaknima i drugim hranljivim materijama.

Dodavanje šake bilo kog od ovog povrća u vaš prirodni sok ili smoothie može pružiti značajan antioksidativni potencijal!

Sok od citrusa

Citrusi kao što su pomorandže, limun i grejpfrut jesu odličan izvor antioksidanata i drugih hranljivih materija.

Oni vam takođe pomažu da dobijete i zaštitu i energiju za vrele letnje dane!

U slučaju da su sokovi od citrusa ipak previše kiseli za vas, pokušajte da uključite i sok od jabuke da biste ih uravnotežili. Jabuke su takođe odličan izvor antioksidanata.

Sok od lubenice

Lubenica je veoma popularno letnje voće.

Sok od lubenice je prirodno sladak, osvežavajući i takođe još jedan odličan izvor antioksidanata.

Adekvatna hidratacija vašeg tela preko leta naročito igra ogromnu ulogu u jačanju sposobnosti antioksidanata i drugih hranljivih materija da deluju.

Lubenica je odličan izvor vitamina C, vitamina B5, bakra, kalijuma i vitamina A.

Sok od cvekle

Sok od cvekle je bogat zaštitnim antioksidansima!

Cvekla je rangirana kao jedno od 10 najjačeg antioksidativnog povrća. To znači da pomaže vašem telu da se bori protiv štetnih efekata procesa zvanog oksidacija.

Pokazalo se da biljna jedinjenja odgovorna za ljubičasto-crvenu boju korena cvekle, antocijanini, imaju visoke antioksidativne i anti-inflamatorne sposobnosti.

Sok od paradajza

Paradajz je još jedan odličan izvor antioksidanata, pre svega likopena, kada pričamo o soku od povrća.

Paradajz dobija tu svoju jarko crvenu boju od iste komponente koja pomaže u zaštiti paradajza od sunčevih UV zraka.

Sok od paradajza je sjajan način da povećate količinu unetog paradajza tokom leta, a ne samo da pomaže vašem telu da bude hidrirano - već vam obezbeđuje neophodne hranljive materije da biste se zaštitili od štetnih sunčevih UV zraka.