Kako su ljudi počeli da shvataju prednosti zdravijeg načina života, hladno ceđeni sokovi su počeli da se ističu kao jedna od boljih opcija.

Međutim, kako bismo bili sigurni da je hladno ceđeni sok koji konzumiramo zaista zadržao sve one korisne sastojke iz originalnog voća i povrća od kog je napravljen – moramo da znamo da li je pasterizovan.

Ne znamo da li ste do sada imali prilike da se sretnete sa ovim terminom, ali pasterizacija je metoda obrade hrane koja se veoma često primenjuje.

Šta god vam pričali ili šta god vi čitali, obratite pažnju na ovo:

Zapamtite da je većina svežih namirnica spremna da uživate u njima baš onako kako je priroda to zamislila. U stvari, kuvanje ili bilo kakva termička obrada zapravo ubija mnoge prednosti koje nalazite u sirovim proizvodima!

Važni vitamini i vitalni hranljivi sastojci, poput enzima i antioksidanasa, su jednostavno previše osetljivi i jednostavno ne podnose toplotu.

To je glavni razlog zašto je hladno presovanje sve popularnije!

Kako ljudi shvataju kontraproduktivne efekte koje toplota ima na zdravu hranu koju konzumiraju, možemo da donesemo bolji izbor - kao što je da se odlučimo za hladno ceđeni nepasterizovani sok!

Šta je pasterizacija?

Pasterizacija je fizički proces zasnovan na toplotnoj obradi hrane kako bi se značajno smanjilo njihovo mikrobiološko opterećenje – najkraće rečeno, to je ubijanje bakterija i drugih štetnih mikroorganizama koji bi mogli da se nađu u sirovoj hrani.

Za razliku od sterilizacije, ne postiže se potpuna eliminacija mikroorganizama.

Kada govorimo o pasterizaciji hrane, tu se radi o zagrevanju hrane do temperature ispod 100ºC nekoliko minuta ili sekundi, a zatim brzog hlađenja.

Kada se bavite pitanjem „Da li je hladno ceđeni sok pasterizovan“, važno je razumeti fundamentalne razlike u procesu proizvodnje hladno ceđenog soka u poređenju sa tradicionalnim metodama ceđenja soka.

Hladno ceđeni sok se dobija pomoću specijalizovane hidraulične prese za izdvajanje soka iz voća i povrća. Ova metoda ne stvara toplotu, pa otuda i termin „hladno ceđeno“. Nedostatak toplote pomaže u očuvanju hranljivih materija i enzima koji se često gube u tradicionalnim metodama ceđenja sokova, koje uključuju toplotu i oksidaciju.

A zašto je pasterizacija tako loša ideja kada je u pitanju sok?

Što se tiče pasterizacije, to je proces koji uključuje zagrevanje soka kako bi se ubile štetne bakterije i produžio njegov rok trajanja. Međutim, ovaj proces zagrevanja takođe može uništiti većinu vitalnih hranljivih materija i enzima u soku – zbog kojih inače i pijemo taj sok!

Zbog toga pravi hladno ceđeni sok NE treba da bude pasterizovan – ako želimo da iskusimo sve njegove zdravstvene prednosti.

Zamislite da imate isped sebe čašu sveže ceđenog soka. Uložili ste svoj trud, vreme, pronašli sveže namirnice (voće i povrće), opremili se najsavremenijim sokovnikom. Želite da budete sigurni da je svaki hranljivi sastojak sačuvan, svaki vitamin na svom mestu.

Pravi koncentrat zdravlja koji blista u čaši ispred vas, na sam pogled već možete okusiti zdravstvene prednosti! Baš ono što vašem organizmu treba.

Sada uzmite taj divni sok i prokuvajte ga. Zatim sačekajte da se ohladi. Možda vam izgleda isto, možda čak i miriše isto - ali to nikada više neće biti onaj isti sok. Hemijski proces uključen u zagrevanje soka potpuno ga je promenio zauvek!

Svi osetljivi hranljivi sastojci i enzimi su oštećeni i ceo proces hladnog presovanja je u suštini obesmišljen! Hranljiva moć ovakvog soka će biti izgubljena zauvek.

E to je taj proces pasterizacije – zagrevanje hrane ili pića da bi se uništili mogući mikrobi i automatski produžio rok trajanja proizvoda.

Pasterizujemo hranu iz mnogo razloga - ali pasterizacija hladno ceđenog soka je jednostavno besmislena!

Dobro zapamtite da proces pasterizacije potpuno eliminiše sve prednosti koje je hladno ceđenje donelo soku na vašem stolu.

Mi ne kažemo da pasterizacija nema svoje mesto i primenu u proizvodnji hrane.

Važno je da ne pijete sirovo kravlje mleko, jer može da sadrži bakterije opasne po život. Žene takođe ne bi trebalo da konzumiraju nepasterizovanu hranu i pića tokom trudnoće (zbog uticaja na plod).

Proces pasterizacije je zaista jeftin način da se produži rok trajanja proizvoda.

Međutim, kada je u pitanju hladno ceđeni sok – recite NE pasterizaciji.

Kako da znate da li je kupljeni sok pasterizovan?

Ono što prvo možete da uradite, osim ako nije naznačeno na samoj etiketi da li je sok pasterizovan ili ne – obratite pažnju na rok trajanja soka!

Svež hladno ceđeni sok koji nije pasterizovan obično traje najviše 3-5 dana kada se čuva u frižideru.

Pasterizovani sok, s druge strane, može trajati mnogo duže. Ali, taj sok biće znatno inferioran proizvod.

Ovaj proces može negativno uticati na integritet soka - počev od nutritivnog sadržaja do profila ukusa.

Upravo ta činjenica dovodi do toga da mnogi proizvođači sokova dodaju sintetičke vitamine, poput vitamina C i vitamina D. Značajna promena u ukusu ih primorava da dodaju rafinisane šećere, pretvarajući zdrav proizvod u prerađen i nezdrav!

Zato dobro obratite pažnju kada kupujete sok, pogledajte detaljno listu svih sastojaka.

Ukoliko sok sadrži još nešto osim sirovog voća i povrća – najverovatnije je pasterizovan.

Šta znači hladno ceđeni sok?

Hladno ceđeni sok se pravi od 100% svežeg voća i povrća. To je ukusan i zdrav napitak koji je poslednjih godina sve popularniji.

Kao što rekosmo, zove se HLADNO ceđeni zato što prilikom dobijanja soka od voća i povrća nema toplote ni u jednom trenuku. Ovo znači da su svi vitalni hranljivi sastojci i enzimi očuvani!

Koja je razlika između običnog soka i hladno ceđenog soka?

Hladno ceđeni sok se pravi od istih sastojaka kao što je kvalitetan, običan sok – sveže voće i sirovo povrće. Ono što je ovde zaista drugačije je proces ili metod ekstrakcije.

Hladno ceđeni sok pravi revolucionarna super-jaka mašina za kompresovanje koja – kao što ime kaže – istiskuje sok iz svežih proizvoda.

Hladni deo imena znači da u ovoj metodi ekstrakcije NEMA TOPLOTE.

Hladno presovanje ima gomilu prednosti!

Zašto ne toplota?

Toplota uništava delikatne enzime, vitamine, minerale, mikro i makronutrijente koje dobijate u svežem komadu voća ili povrća. Hladno presovanje eliminiše ovaj problem, jer se tokom ekstrakcije soka ne koristi toplota!

Oksidacija ili izlaganje kiseoniku takođe razgrađuje esencijalne hranljive materije i izaziva dalju degradaciju. Sporo hladno presovanje takođe izbegava ovo jer postepeno usitnjava/drobi voće i povrće dok ekstrahuje sok.

Kako toplota oštećuje sok?

Da li ste već čuli za prednosti ishrane sirovim namirnicama? Istina je, neke sveže proizvode treba prokuvati, odnosno pasterizovati - poput mleka. Naša tela jednostavno ne mogu da ih svare kako treba dok su u sirovom obliku. Ali, zaista je mali broj ovakvih namirnica.

Dakle, jasno nam je da pasterizacija (koja uključuje toplotu) može da umanji nutritivnu vrednost namirnica poput voća i povrća, dok hladno ceđeni sokovi zaobilaze ovaj proces da bi zadržali svoje ’’sirove’’ prednosti.

Pravilna i specijalizovana tehnika hladnog ceđenja osigurava da sok dobijen iz voća i povrća ostane u svom najprirodnijem i najbogatijem sastavu!

E sada, možda se pitate da li postoji neka metoda koja može BEZBEDNO da produži rok trajanja vašeg sveže pripremljenog hladno ceđenog soka? Kad kažemo ’’bezbedno’’, mislimo da se očuvaju svi ovi osetljivi hranljivi sastojci i enzimi.

Jednostavno želite da u svom sveže pripremljenom soku uživate i kasnije, a tada možda ne biste imali vremena da ga pripremite sveže?

Ne brinite, ako želite da vaš hladno ceđeni sok traje duže, postoje odlične alternative za pasterizaciju!

U pitanju je ZAMRZAVANJE!

Želite li sada da napravite svoj hladno ceđeni sok i uživate u zdravstvenim prednostima kasnije – nakon nekoliko dana ili nedelja?

Ne brinite, zamrzavanje je sjajna opcija da to i učinite – a d ane naškodite hranljivom sastavu vašeg soka. Najbolje opcije su uglavnom zamrzavanje i metode obrade pod visokim pritiskom.

Zamrzavanje vs. pasterizacija – Glasamo za hladnoću!

Ovde se sve vrti oko hladnoće...hladno ceđeni sok, pa još i zamrznut. Samo tako možemo da sačuvamo sve ono što valja u njemu.

Zaista, ovde prednost treba dati hladnoći i hladnim temperaturama.

Pre zamrzavanja, koristimo najkvalitetnije sastojke, poput svežeg voća i povrća.

Svaki sastojak se temeljno opere i prolazi kroz specijalizovanu presu za hladno ceđenje, odvajajući pulpu voća i povrća od tečnog ’’zlata’’ - poznatog kao hladno ceđeni sok.

Tokom ovog procesa nikada se ne koristi toplota (za razliku od korišćenja centrifugalnih sokovnika koji tokom rotacije oštrica stvaraju toplotu - što utiče na kvalitet soka).

Svaki sok se odmah flašira u boce bez BPA!

Proces brzog zamrzavanja je vrhunska opcija za prirodno očuvanje sirovih sokova.

Ako želimo da odmah produžimo rok trajanja našeg soka, a da sačuvamo sve ono što nam treba za zdravlje – momentalno stavljamo na brzo zamrzavanje!

Tako smo sigurni da smo sačuvali sve hranljive materije i enzime prisutne u našim svežim sokovima.

Brzo zamrzavanje jednostavno rečeno ’’zaključava’’ svu nutritivnu vrednost soka, čuvajući hranljive materije, minerale i enzime u soku.

Pomislite na to kao na ’’hranljivu vremensku kapsulu’’. Ključno je odmah zamrznuti ove sokove jer što duže stoje - gube više hranljivih materija. Sa ovom metodom, konzervansi vam nisu ni potrebni!

Zamrzavanje je takođe najprirodniji način čuvanja sokova bez štetnih hemijskih aditiva i konzervanasa.

Osim toga, kada sokovi ne bi bili zamrznuti odmah, oksidacija bi učinila svoje - sprečavajući da sok zadrži svoj prvobitni kvalitet.

Zamrzavanje soka je jedini način da se sačuva ukus bez aditiva i hemikalija!

Gde možete da kupite hladno ceđene sokove koji NISU pasterizovani?

Obratite pažnju na RO! sokove!

Svi nas već dobro znaju, jer naši sokovi su poroverenog kvaliteta i sastava!

Nema pasterizacije, nema aditiva, nema šećera, konzervanasa... nema dodatka ičega (čak ni vode).

Samo sveže i sirovo voće i povrće.

Uz pomoć hidraulične prese pretočeno u sok.

Tečno zlato u boci!